Blog

U većini evropskih zemalja, koreni socijalnog preduzetništva se nalaze upravo u preduzećima za radnu integraciju osoba sa invaliditetom.

U većini evropskih zemalja, koreni socijalnog preduzetništva se nalaze upravo u preduzećima za radnu integraciju osoba sa invaliditetom. Sam koncept socijalne ekonomije i socijalnog preduzetništva je počeo da se razvija na temeljima italijanskih socijalnih kooperativa koje su nastale kao rezultat reforme sistema medicinske zaštite, prvenstveno u oblasti lečenja osoba sa psihološkim problemima. Istovremeno, zbog velikog broja lica sa fizičkim invaliditetom kao posledice II svetskog rata, svuda po Evropi se u tom periodu osnivaju zaštićene radionice za ova lica. Izuzetak nije bila ni tadašnja Jugoslavija, u kojoj se osnivaju takozvana DES, preduzeća za radnu integraciju osoba sa invaliditetom, od kojih su neka i danas aktivna. Sem ovih, postoje i brojni drugi argumenti zašto je zakonodavstvo vezano za osobe sa invaliditetom važno u kontekstu socijalnog preduzetništva, te ovde dajemo analizu trenutno važećeg Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji.

Ovu analizu pregleda postojećih zakonskih propisa, počinjemo od odredbi Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (u daljem tekstu ZOSI) koji sadrži odredbe u kojima nalazimo termin socijalna preduzeća. Po prvi put u pravnoj praksi Republike Srbije Zakon predviđa da posebni oblici zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom mogu biti organizovani kao socijalno preduzeće, radni centar ali i kao preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom (član 34.). Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, u smislu ovog zakona, jeste „pravno lice koje zapošljava i vrši profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom“(član 35.), čiji osnivači mogu biti Republika Srbija, autonomna pokrajina, lokalna samouprava, privredno društvo, udruženje osoba sa invaliditetom, ali i druga pravna i fizička lica (član 36.). Odredbama Zakona propisano je i šta se, u smislu ovog zakona, smatra socijalnim preduzećem. Socijalno preduzeće je privredno društvo koje se osniva za obavljanje delatnosti koja je usmerena na zadovoljavanje potreba osoba sa invaliditetom, i koje nezavisno od ukupnog broja zaposlenih zapošljava najmanje jednu osobu sa invaliditetom.(član 45). Takođe, propisano je i da socijalno preduzeće posluje u skladu sa propisima o privrednim društvima.

S obzirom na to, da je Zakonom propisano da socijalno preduzeće posluje u skladu sa propisima o privrednim društvima, to znači da u ovom slučaju treba primeniti odredbe Zakona o privrednim društvima, kojima je propisan način raspodele dobiti. Način raspodele dobiti zavisi od oblika privrednog društva u kom je socijalno preduzeće osnovano. Imajući u vidu ove dve činjenice, ostaje nejasno da li se zakonodavac kod uvođenja ove forme u pravni sistem vodio rešenjima uporedne prakse koja se odnose na socijalna preduzeća, ili je termin socijalno preduzeće neoprezno iskorišćen za ovu svrhu i ubačen u ovaj zakon. Takođe, priroda samog Zakona ograničava u određenoj meri da se njegove odredbe primenjuju na druge ranjive kategorije stanovništva, što unekoliko nanosi štetu samom konceptu socijalnog preduzetništva. Kada govorimo o poreskom statusu ovih pravnih formi Zakon o porezu na dobit pravnih lica predviđa oslobađanje od poreza na dobit za preduzeća za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica, srazmerno učešću tih lica u ukupnom broju zaposlenih (čl. 46.). Međutim, Zakon ne precizira na koji način se primenjuje ovo proporcionalno oslobađanje (za preduzeća koja osim invalidnih, zapošljavaju i druga lica) – niti se poziva na primenu drugih propisa, ili izradu podzakonskog akta, kojim se utvrđuje način obračuna ovog proporcionalnog poreskog oslobođenja. Neophodno je propisati preciznu kategorizaciju procenta poreskog oslobođenja na koje preduzeće za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica ostvaruje pravo, za svakog zaposlenog koji pripada kategoriji invalidnih lica (npr. 1% – ukoliko je zaposleno jedno invalidno lice, prema ukupnom broju zaposlenih od 20) – jasan odnos odobrenog poreskog oslobođenja i broja zaposlenih invalidnih lica.

Usmerenost na zadovoljavanje socijalnih potreba osoba sa invaliditetom predstavlja karakteristiku socijalnog preduzeća pružaoca socijalnih usluge. Zakonom se propisuje da deo ostvarenih prihoda preduzeće mora da investira u integraciju sopstvenih korisnika u društvo i poboljšanje njihovog životnog standarda, uslova rada, radnih veština, i zadovoljavanje potreba osoba sa invaliditetom. Međutim, zakonom nije definisano o kom procentu prihoda je reč. Ovakva odredba ostavlja puno prostora za njenu proizvoljnu primenu i time otvara mogućnost zloupotrebe osnovne ideje uspostavljanja ove vrste preduzeća. Pažnju treba skrenuti i na činjenicu da odredbama zakona nije precizno propisan način raspodele dobiti.